Moja priča                    Naše akcije          Humano zaveštanje          Časopis Renalis                Forum

                                       

 

Razumite vaše dete adolescenta   

 
Period adolescencije je boično težak za porodice, još kad imate dete sa hroničnom bolešću problem postaje još kompleksniji. Veliki izazov u ovom periodu je potreba da se osamostale i sami brinu o sebi. Ovo je često direktan konflikt sa potrebom roditelja da brinu o bolesnom detetu. U većini porodica roditelji su ti koji imaju odgovornost da omoguće propisnu negu detetu, da zakažu kontrole, uzimaju recepte i lekove i razgovaraju sa lekarom. Ova pravila ponašanja roditelja su davno postavljena zato u periodu adolescencije često dolazi do sukoba.
 
Kako bi smo lakše razumeli ponašanje adolescenata podilićemo procese razvoja u tri grupe. Kako identifikujemo proces obratićemo pažnju na uticaj bolesti u tom periodu. Imajte na umu da većina dece obično nije ovako predvidiva.
 
Rani adolescent (uzrasta od 11 do 14 godina) je u sred puberteta. Dete u tom periodu je preokupirano sobom a posebno pitanjima „jesam li ja normalan“ i „šta mogu da očekujem“ . roditelji i dalje imaju veliki uticaj u ovom uzrastu. Dete u ovom uzrastu prelazi iz osnovne u srednju školu i ima mnogo veći izbor što se tiče vršnjaka ali veći izbor znači i veću mogućnost odbacivanja. Rani adolescenti u HBI su posebno svesni bioloških promena koje se dešavaju u pubertetu i strašno su osetljivi u odnosu na vrešnjake. Mnogim adolescentima treba dosta ohrabrenja u ovom periodu.
 
Adolescenti koji spadaju u grupu uzrasta od 14 do 16 godina su jako kompleksni i strašno zabrinuti za svoj izgled i nezavisnost. U ovom se periodu često uočava rizično ponašanje i deca su opterećena pitanjima „ko sam ja“ i „da li ja imam moć“. Izgled je veoma važan kod adolescenata i veliki uticaj imaju vršnjaci. Ova grupa adolescenata provodi manje vremena sa roditeljima i kada nisu sa svojim vršnjacima oni su često sami u svojim sobama. Tendencija da se udalje od svojih porodica je veća kako pokušavaju da se osamostale i kreiraju svoj identitet.
 
Deca u periodu kasne adolescencije (17 i više godina) su orjentisana više ka budućnosti. Ova grupa je više orjentisana ka pitanjima intimnosti i karijere. Često postavljana pitanja su „jesam li dovoljno atraktivan“ i „čime se mogu baviti“. Potreba da se postigne intimniji odnosi vode ka socijalnim interakcijama i tada najveći uticaj ima „partner“. Ovaj način razmišljanja može uticati na smanjen broj prijatelja ali može poboljšati intezitet veze. Stariji adolescenti tragaju za pravcem i osećaju pritisak „životnih odluka“. Potraga za identitetom se povećava u toku završne godine srednje škole gde se maturom približava krajnji rok za neke odluke.
 
Ovo su proste definicije faza a jako često dolazi i do njihovih preklapanja. Hronična bolest ima najviše uticaja u rastu i razvoju. Adolescenti koji su u HBI mogu ući u pubertet i zaostati sa rastom u odnosu na njihove vršnjake što može doprineti njihovim strepnjama. Teško je misliti o sebi da si „normalan“ kada su tvoji vršnjaci veći i razvijeniji od tebe. Da li vaše dete ima ožiljke? Ožiljci se u nekim situacijama ne mogu sakriti a ovo je period gde se „svet okreće oko njih“ i kad misle da ih svi gledaju. I svi ti lekovi? Ni jedno „normalno“ dete ne pije toliko lekova! Koja je omiljena hrana adolescenata? Big mekovi, pica, pljeskavice,pomfrit – svi to jedu zašto ne mogu i oni? A fudbal? Neka deca na peritonejskoj dijalizi komentarišu da ako ne mogu da igraju fubal njihov život je završen (ovo je dramatičan period odrastanja). Tu je i pitanje smrti, većina tinejdžera smatra da je besmrtna i dolazi u konflikt sa uzimanjem terapije i držanjem dijete kako bi dokazali da se ne razlikuju.
 
Ovo su neki preporučeni prilazi problemu: prvo, uvek recite detetu istinu. Nikada nemojte štiti dete razgovarajući sa lekarom nasamo jer će to uzburkati duh nepoverenja. Podstičite dete da se priključi svojoj nezi postavljajući pitanja medicinskom timu. Dobro vreme da se „iskradete“ je u vreme pregleda kada vaše dete može nasamo postaviti „neprijatna“ pitanja koja ga muče.
 
Adolescent sa HBI se treba tretirati što je normalnije moguće. „normalno“ podrazumeva i  obaveze u kući, školi i akademsko ponašanje shodno sposobnostima. Pružite vašem detetu satisfakciju dobro obavljenog posla. Adolescenti na dijalizi su sposobni da peru sudove i sređuju svoju sobu. Savladavanje zadataka povećava samopouzdanje i svi vole da se osećaju sposobnim. „Ako nikada ne naučite ništa korisno kako da se onda starate o sebi?“
Uvek naglašavajte pozitivno, koncentrišući se na to šta dete može da uradi a ne šta ne može. Podstičite vežbanje postoji samo par sportova kojim vaše dete ne može da se bavi. Začudiće vas da je vaše dete bolje i izdržljivije u nekim sportovima od većine svojih vršnjaka. Fizička aktivnost održava kosti i srce zdravim a za neke sportove ne morate biti visoki.

Na kraju nemojte da zaboravite da kažete detetu koliko vam znači. Priznajte mu koliko vam je teško što morate da ga pustite. Dozvolite detetu da se upozna sa vašim brigama i strahovima i pitajte ga za njegove. Savetovalište nemojte da vam bude poslednja opcija već prva reakcija. Sa mnogo teškog rada, fleksibilnosti i zdravorazumnim humorom možete uspešno savladati izazove odgajanja odgovorne osobe.

 

 

         

       

 

Pokrovitelji udruženja

   

     Rotary club Zemun 

 


 

  

   Cryo-Save Group N.V. 

 

Pokrovitelj sajta

Obični ljudi su heroji

                   

        Mnogi obični ljudi svakog dana postaju heroji tako što potpišu donor kartice.                                          Izrada - održavanje sajtova i Internet marketing

2018-07-20 02:34:10