Moja priča                    Naše akcije          Humano zaveštanje          Časopis Renalis                Forum

                                       

 

PRIRUČNIK

Ishrana u burežnoj insuficijenciji



ISHRANA I BUBREŽNA BOLEST

Stroga ravnoteža Vašeg tela je uslov za održavanje zdravlja. Bubrezi imaju glavnu ulogu u održavanju ravnoteže i rade po sledećem osnovnom principu: ako se nešto unese (unos), nešto se mora izneti (iznos). Unos je u stvari Vaša DIJETA. Iznos je sastavljen od viška u Vašoj dijeti koje telo ne može da iskoristi kao što su suvišni kalijum, fosfor, natrijum i tečnosti, kao i ostaci varenja hrane, npr. Proteina. Ako bubrezi  bubregne funkcionišu normalno, ravnoteža između unosa i iznosa je izgubljena.
Zdravi bubrezi su sposobni da naprave dovoljnu količinu urina dobrog kvaliteta. Ovo je način da se iz naših tela eliminišu viškovi i otpadne materije. Bubrežni sistem za filtraciju se konstantno prilagođava hemijskom sastavu krvi i količini tečnosti koja kroz njega prolazi. Na ovaj način bubrezi precizno regulišu količinu telesnih tečnosti i hemijski sastav krvi. Stepen prilagodljivosti bubrega varira zavisno od dijetetskog unosa hrane i telesnog metabolizma.
U nekim slučajevima gubitak filtracijske sposobnosti bubrega je postepen proces čime se objašnjavaju povećane restrikcije unosa nekih materija. Postepeno se gomilaju viškovi materijai otpadnih produkata metabolizma u krvi pošto iznos (urin) ne može da prati unos (tečnost i hrana u vašoj dijeti).
Tokom ovog perioda medikamentno lečenje pokušava da poboljša bubrežnu funkciju, dok dijetetski režim ima za cilj da spreči simptome i opterećenje bubrega unosom preko njegovih mogućnosti za izlučivanje. Međutim, kada ova terapija više nema efekata, potrebno je lečenje hemodijalizama da bi se krv „očistila“.
U periodu pre dijalize ste verovatno iskusili neke od sledećih simptoma: muka, malaksalost, gubitak apetita, promene u ukusima hrane i povišen krvni pritisak. Kako terapija hemodijalizama  postepeno poboljšava hemijski sastav Vaše krvi simptomi se umanjuju i povlače.
Dijaliza nije zamena za zdrav bubreg. Noramalan bubreg radi 24h dnevno prema promenjivim potrebama organizma. Terapije hemodijalizama su prema rasporedu (kao na primer 3-4 puta nedeljno po 4h)tako da se nagomilane otpadne materije i viškovi otklanjaju pre nego što dostignu veoma visoke koncentracije u krvi. Tako da dijeta ima veoma važnu ulogu u Vašoj terapiji time što smanjuje gomilanje otpadnih produkata i viškova u periodima između dijaliza.
Najverovatnije ste u periodu pre hronične terapije hemodijalizama bili izloženi rigoroznim dijetama  u kojima su tečnost, natrijum, kalijum, fosfor, i proteini bili svedeni na minimum. Biće Vam drago da znate da će ove stroge restrikcije biti umanjene kada se nalazite na terapiji hemodijalizama.

 

KRATAK PREGLED NEKIH OD NAJVAŽNIJIH HRANJIVIH MATERIJA



Sad ćemo videti koje su to glavne karakteristike dijete važne za održavanje dobrog zdravlja tokom hronične terapije hemodijalizama.

 

KALORIJE

Kalorija je jedinica mere za energiju. Kalorije obezbeđuju organizmu energiju za sve radnje uključujući disanje, pumpanje krvi i izvođenje fizičkih aktivnosti. Nalaze se u hrani koja sadrži proteine, ugljene hidrate (šećer i brašno) ili mast. Masti sadrže dva puta više kalorija po jedinici težine nego proteini ili ugljeni hidrati.
Vašem telu je potreban specifični minimalni broj kalorija svakoga dana da bi izvodio sve potrebne funkcije. Ako „jedete“ vrlo malo kalorija, Vaše telo će obezbediti neophodne kalorije iz masnih rezervi i/ili iz proteina mišića i tkiva. Ovakav gubitak masne i mišićne maseškodi telu. Iz tih razloga adekvatan broj kalorija se mora svakodnevno pojesti da bi se štedeli proteini tela, sprečilo propadanje mišića  i tkiva i održala idealna telesna težina. S druge strane, ako jedete previše, nastaje povećanje masnih rezervi i neopotrebno povećanje telesne težine.

PROTEIN

Protein je gradivna materija tkiva uključujući mišiće i nalazi se u mnogim grupama hrane. Namirnice koje sadrže protein u najvećim količinama (kvantitet) su one koje sadrže i najbolji (kvalitet) protein. Namirnice životinjskog porekla (meso, piletina, riba, jaja, mleko,sir)su izvori proteina koji najbolje izgrađuju tkiva tela. Protein manjeg kvantiteta i kvaliteta se nalazi u povrću i žitaricama.
Ako jedete premalo proteina ili proteine niskog kvaliteta tkiva će oslabiti i manje efikasno se boriti protiv infekcije i bolesti. Ako bolesnici na dijalizi jedu mnogo proteina, otpadni produkti metabolizma ovih proteina se nagomilavaju i uzrokuju muku, povraćanje, malaksalost i promenu ukusa (ozbiljnost ovog nagomilavanja se odražava u koncentraciji ereje u krvi).

TEČNOST

Tečnost je bitan deo tela i čini ½  do ¾ normalne težine tela. Hrana koja teče ili koja na sobnoj temperaturi ima oblik tečnosti se smatra tečnošću. Mnoge čvrste namirnice kao voće i povrće takođe sadrže tečnost.
U normalnim uslovima tečnosti se eliminišu urinom, fecesom (stolicom), disanjem, perspiracijom.  U bubrežnoj insuficijenciji, višak tečnosti će se gomilati u telu zbog loše funkcije bubrega, pa se mora ukloniti hemodijalizom. Dok je gomilanje neke količine tečnosti neizbežno kod pacijenata na dijalizi, preterano zadržavanje tečnosti se može izbeći pridržavanjem dijete i unošenjem ograničene količine tečnosti. Kolekcije viška tečnosti na potkolenicama ili rukama, oko očiju i srca ili u plućima izazvaće nedostatak vazduha, visok krvni pritisak  ili srčanu insuficijenciju.

NATRIJUM (Na)

Natrijum je mineral koji se prirodno nalazi u većini hranjivih namirnica. Dnevne potrebe organizma za natrijumom su prilično male. Čak i bez dodatka Na u hrani u formi soli (NaCl) dodataka hrani koji sadrže Na ili natrijumskih konzervanasa koji se nalaze u hrani u konzervama, „brzoj“ hrani, mi već unosimo i više nego dovoljno soli da zadovoljimo svoje dnevne potrebe za Na.
Na, kao i tečnost, se iz tela uklanja urinom, fecesom, perspiracijom.  Kada bubrezi ne eliminišu višak Na, on se zadržava u telu. Natrijum ima osobinu da se ponaša kao „sunđer“ i privlači tečnost sebi. Ovo izaziva žeđ. Povećava se uno tečnosti pa se tečnost i natrijum gomilaju u telu.

KALIJUM (K)

Kalijum je mineral koji se prirodno nalazi u svim namirnicama i neophodan je za pravilno funkcionisanje nerava i mišića. Nalazi se u velikim količinama u nekim vrstama hrane kao neko voće i povrće, mleko, žitarice sa ljuskom, koštunjavo voće, grašak, pasulj, čokolada i zamena za so. U mnogim slučajevima, prava količina kalijuma potrebna svakoga dana a održi ravnotežu K u telu može se postići izbegavanjem uzimanja hrane sa vrlo visokim sadržajem kalijuma.
Aktivnost mišića, uključujući i srčani mišić, i nerava zavisi delimično od nivoa kalijuma u krvi. Teški srčani problemi nastaju ako je ovaj nivo vrlo visok ili vrlo nizak. Bez pravilne bubrežne funkcije, unos kalijuma mora biti u ravnoteži sa iznosom (izlučivanjem) kalijuma.

FOSFOR (P)

Fosfor, mineral koji se takođe nalazi u skoro svim namirnicama, je jedna od gradivih materija kosti. Nalazi se u velikim količinama u mleku i mlečnim proizvodima (sir,jogurt,sladoled...), kao i žitaricama sa ljuskom,grašku, pasulju i koštunjavom voću. Telo zahteva samo relativno malu količinu fosfora dnevno, u glavnom mnogo manju nego što se nalazi u uobičajenoj ishrani. Kaošto je slučaj sa natrijumom, vodom, kalijumom i proteinom, zdravi bubrezi izličuju višak unešenog fosfora. U slučaju da bubrezi nisu u stanju ovo da rade, fosfor se gomila u telu i krvi. Ovo se posebno dešava ako se redovno koriste namirnice sa visokim sadržajem fosfora. Tokom nekog vremena, visoke koncentracije fosfora u telu i krvi dovode do stvaranja mineralnih depozita u srcu, mišićima i krvnim sudovima. Verovatno uzimate neki od lekova koji vezuje fosfor iz unešenenhrane i čini da se on izbaci u stolici, tako da ne uđe u krv.  Ovi lekovi se zovu fosfor-bajnderi (phosphor-binders).

PREPORUČENA DIJETA

Preporučenu dijetu za Vas planira Vaš lekar u saradnji sa specijalistom za ishranu (nutricionistom). Na ovaj način Vam se preporučuju za Vas najpogodnije količine proteina, natrijuma, kalijuma, fosfora, tečnosti i kalorija. Vaš nutricionista zatim prevodi ove količine materija u odgovarajuće količine hrane. Ovu šemu ishrane je zatim dalje lako preneti osoblju u slučaju da promenite bolnicu ili centar za dijalizu i tako odžite režim najpravilnije ishrane za Vas.
Vaša preporučena dijeta se može menjati s vremena na vreme zavisno od promena Vašeg zdravstvenog stanja. Vaš lekar i nutricionista će Vas informisati u slučaju da su potrebne promene. Isto tako u slučaju da smatrate da iz nekog razloga Vašu ishranu treba izmeniti , o tome razgovarajte sa Vašim lekarom i nutricionistom.

Često ćete u vezi sa Vašom dijetom čuti frazu „60-20-20“ ili “šezdeset-dva-dva“. Prvi broj se odnosi na protein, drugi na natrijum i treći na kalijum, pa se ovaj broj može prevesti kao:

PROTEIN                        NATRIJUM                           KALIJUM


60 grama                          2 grama                                  2 grama

Uobičajena je zabluda da su svi bubrežni bolesnici na ovoj „60-2-2“ dijeti. Preporučena dijeta za pacijente na dijalizi se razlikuje od bolesnika do bolesnika prema individualnoj bubrežnoj funkciji, telesnoj težini, starosti, polu i fizičkoj aktivnosti.
Treba imati na umu da ova faza sadrži samo tri faktora ishrane i ne sadrži druge važne elemente ishrane koje treba kontrolisati u Vašoj dijeti. Na primer,  fosfor, tečnost i kalorije često nisu uključene u opštem prepisivanju dijete. Ostali značajni faktori ishrane moraju biti verbalno ili pismeno opisani, kao na primer:

60-4-3  =          PROTEIN          NATRIJUM          KALIJUM


                         60 grama             4 grama                3 grama

1 gram fosfora, 1500ml tečnosti, 2000 kalorija.

 

PREGLED NA POJEDINAČNE HRANJIVE SASTOJKE


 

KALORIJE

Energija hrane se meri jedinicom koja se zove kalorija. Svaki dan je telu potreban određen broj kalorija.
Kao i svakoj drugoj mašini i telu treba energija za rad. Ova energija se koristi za izvođenje raznih funkcija organizma kao pumpanje krvi, disanje i održavanje telesne temperature, kao i za aktivnosti kao što su trčanje,hodanje i penjanje uz stepenice. Dnevne potrebe u kalorijama variraju od osobe do osobe iz dana u dan. Treba misliti na nekoliko faktora kada se određuju potrebe u kalorijama. To su starost, telesna težina, pol i stepen fizičke aktivnosti kao i zdravstveno stanje. Ako ste bolesni ili pod stresom, potrebe u kalorijama mogu biti znatno povećane. Pošto su ove potrebe individualne, Vaš lekar će sa Vama razgovarati  o vašim specifičnim energetskim potrebama i prema tome odrediti količinu potrebnih kalorija.
Tri glavna hranjiva sastojka hrane su proteini, ugljeni hidrati i masti. Svi oni su izvor kalorija. Ostali osnovni sastojci hrane su voda, minerali i vitamini, ali oni nisu izvor kalorija već su važni za druge telesne funkcijei nalaze se skoro u svakoj vrsti hrane. Hrana se sastoji iz ugljenih hidrata, proteina i masti, posebno ili u kombinaciji. Šećer, voće, produkti žitarica (pirinač, testenina, hleb) i povrće spadaju u hranu koja u glavnom svoje kalorije daje iz ugljenih hidrata. Glavni izvori kalorija iz proteina su meso, riba, jaja i mlečni proizvodi. Kalorije iz masti se nalaze u puteru, margarinu, uljima iz povrća i životinjskoj masti.
Ova tri izvora kalorija, odnosno energije, kao gorivo sagorevaju u telu na različite načine. U ovom procesu nastanka energije iz kalorija nastaju otpadni produkti. Otpadni produkti sagorevanja ugljenih hidrata i masti (ugljendioksid i voda) se lako gube disanjem, znojenjem ili crevnim gasovima. Međutim eliminacija otpadnih produkata sagorevanja proteina (urea, kreatinin, i neke kiseline) primarno zavisi od funkcije zdravog bubrega. Zato, ako bubrezi ne rade dovoljno dobro, ovi otpadni produkti se nakupljaju u krvi i dovode do mučnine koju osećate.
Ako želite da uvećate Vaš ukupni unos kalorija, savet je da jedete hranu koja je u glavnom sastavljena iz ugljenih hidrata (posebno iz čistih šećera) i masti,umesto hrane sastavljene u glavnom od proteina. Ovo se često preporučuje jer hrana sastavaljena od ugljenih hidrata i masti u glavnom ne sadrži neke elemente čija je restrikcija potrebna kada je bubreg oštećen. S druge strane, ako ste Vi dijabetičar sigurno nećete uzimati čist šećer da biste povećali vaš unos kalorija. Kod dijabetičara sa oštećenom bubrežnom funkcijom postoji složen problem dijetetskog sastava i kalorijskog unosa i zahteva stalno praćenje lekara i dijetetičara.
Trebalo bi da uvek težite da održavate vašu idealnu telesnu težinu u odnosu na Vašu visinu. Ovu idealnu težinu vaš lekar za vas izračunava iz posebne tabele.
Preporučen unos kalorija, kao i tip i količina unete hrane hrane bi trebali da budu dovoljni da održavaju vašu idealnu telesnu težinu. I previše i premalo je škodljivo. Ako jedete više kalorija nego što vašem telu treba, ne može se sva uneta energija iskoristiti. Višak će se čuvati kao telesna mast (salo). S druge strane, ako jedete manje kalorija nego što vašem telu treba, dolazi do gubitka telesne težine pošto telo „sagoreva“ mišićno i masno tkivo da bi obezbedilo energiju.
Ekstra kalorije mogu biti potrebne za održavanje vaše suve težine. „Slobodni“ izvori kalorija za bubrežne bolesnike se nazivaju slobodnim zato što sadrže jako malo ili nimalo proteina, kalijuma, natrijuma, i fosfora. Dodavanje ove hrane obrocima znatno povećava dnevni unos kalorija bez dodatnih opterećenja.
Mnoge vrste gotove hrane, posebno deserti, mogu sadržati značajne količine šećera i masti, pa su dobri izvori kalorija. Ako pažljivo čitate natpise na kutijama kupljene hrane možete saznatišta razne vrste gotove hrane u sebi sadrže i time znati da li su dobri izvori kalorija za vas.


SLOBODNI IZVORI KALORIJA


 

A) ČISTI ŠEĆERI

SLATKIŠI lizalice (uzeti u obzir da imaju dosta tečnosti), razne želatinozne i gumi bombone
MED
DŽEMOVI, MARMELADE
SLATKI SIRUPI šećerni, kukuruzni                                                 


PREDLOZI

  1. Šećer se može koristiti sa voćem i žitaricama (ceralije, npr. „Kornfleks“).
  2. Džemovi i marmelade se mogu koristiti kao namaz na hlebu sa puterom ili margarinom, ali i kao glazura na pečenjima.
  3. Šećerni sirupi i med se koriste kao namaz na palačinkama, tostu,keksu.
  4. Čist šećer se u debljim slojevima koristi na vrhu kolača i keksa.


B) ČISTE MASTI

PUTER
MAJONEZ
ŽIVOTINJSKA MAST, ULJE ILI ZAČINI ZA SALATE NA BAZI BILJNE MASTI  
ULJA
MARGARIN

PREDLOZI

  1. Puter ili margarin se slobodno koriste kao namazi na hlebu, tostu, krofnama i krekerima. Koriste ih i na povrću uključujući krompira, na pirinču, mesu, ribi, jajima.
  2. Ulje i majonez se koriste u salatama i pripremi salata od mesa.
  3. Začin na salati na bazi ulja se može koristiti za poboljšanje ukusa kuvanog povrća.
  4. Prženje povrća u ulju je način da se kalorije dodaju jelima koja inače imaju malo kalorija.
  5. Mesa, ribe i povrće spremni na puteru imaju više kalorija i bolji ukus.

 


OSTALI DOBRI IZVORI KALORIJA


ŽITARICE, TESTA

Ova grupa uključuje hranu kao što je pirinač, hleb, testenine, razna testa. Sadrže malu količinu proteina, natrijuma, kalijuma i fosfora, a dobri su izvori kalorija, te treba da budu uključeni u svaki obrok.
Pažnja: pirinčani hleb, hleb od celog zrna i hleb sa suvim grožđem ima više kalijuma nego običan beli hleb.

 

POGAČICE                  
KEKS                        
HLEB (beli, pirinčani, crni)
VAFLI ZEMIČKE SUVI KOLAČ (Kuglof)
CELARIJE KREKERI KROFNE
BRAŠNO MAKARONE PALAČINKE
KORE ZA PITU
KOKICE PIRINAČ
ŠPAGETE TORTILJE NEZAČINJENE HLEBNE MRVICE




PROTEINI

Proteini su glavne gradive materije svih živih ćelija i veoma su važan deo vaše dijete. Našim telima je potrebna određena količina novih proteina svakog dana za rast novog tkiva, održavanje postojećih tkiva i popravku oštećenog tkiva. Tokom metabolizma (rezgradnje)proteina nastaju otpadni produkti koji sadrže azot. Nivo ovih azotnih produkata se odražava u nivou uree u krvi. Ovi azotni otpadni produkti (urea) se normalno eliminišu putem bubrega.
Kako bubrezi propadaju, oni postepeno gube svoj sposobnost da dovoljno eliminišu ove otpadne produkte i nivo u krvi uree raste. Pošto se ovo dešava, bilo bi od velike koristi da ograničite vaš unos proteina na minimum za rast i obnavljanje tkiva. Suvišni proteini mogu prouzrokovati nepotreban porast uree u krvi. Ako vaša urea u krvi jako poraste suviše visoko ili suviše brzo, nastaje muka, povraćanje i/ili promene u ukusu.
Kada bubrezi nisu u mogućnosti da prate i ovaj minimalni unos neophodnih proteina, biće vam potrebna pomoć hemodijalize da bi se otklonili azotni otpadni produkti (urea) iz vaše krvi.
Iako se dijalizama otklanja urea, i dalje možete imati navedene simptome ako unesete previše proteina. Ishrana nije jedini uzrok visoke uree u krvi, ali je najčešći.
Sa druge strane, ako jedete premalo proteina, telesna tkiva se ne mogu obnavljati i održavati i telo postaje podložno infekciji. Dolazi do gubitka telesne težine i gubitka mišićne mase. Vaš lekar će vam preporučiti količinu proteina koja je za vas najpogodnija.
U hrani se nalaze proteini boljeg i lošijeg kvaliteta. Visokokvalitetan protein se nalazi u životinjskim proizvodima (crveno meso, piletina, riba, jaja, mleko, sir). Niskokvalitetni proteini se nalaze u povrću, voću i produktima žitarica (hleb, ceralije, pirinač). Važno je u ishranu uključiti hranu koja sadrži i visoko i niskokvalitetne proteine. Ovo zaista nije tako komplikovano kao što izgleda. Obrok sastavljen od mesa, povrća, hleba i voća u sebi sadrži potrebnu raznolikost! Uravnotežen dnevni unos koji sadrži i visoko i niskokvalitetne proteine će vam pružiti dijetu dobrog ukusa koja sadrži i ostale vredne hranjive materije kao što su kalorije i vitamini.
Upamtite, neka hrana može imati visokokvalitetne proteine, ali takođe može sadržati značajnu količinu minerala (kalijum, natrijum, fosfor) čiji unos treba ograničiti po vašoj dijeti. Zato se savetujte sa vašim lekarom koji su to proteini koje treba unositi ograničeno.

 

NAJVIŠE PROTEINA

CRVENO MESO
PILETINA
SIR

RIBA

 


MESO - visoko kvalitetan protein
Svaka od sledećih namirnica sadrži oko 7 grama po porciji od oko 30 grama:

GOVEDINA                            
OSTRIGE                                   
DŽIGERICA
SIR PRASETINA JAGNJENA
PILETINA ZEČIJE MESO TELETINA
ŠKOLJKE LOSOS JASTOG
RAKOVI ŠKAMPI TUNJEVINA
JAJE RIBA ĆURETINA

*sadržina fosfora u poglavlju o fosforu


MLEKO - visokokvalitetni proteini
Svaka porcija sadrži oko 4 grama proteina

VRSTA HRANE                                          
PORCIJA
SLADOLED 180gr
MLEKO 120gr
PUDING 120gr
KISELA PAVLAKA 120gr
JOGURT 120gr

 


 

NAJVIŠE PROTEINA     
MANJE PROTEINA        
NAJMANJE PRITEINA
CRVENO MESO POVRĆE VOĆE
PILETINA HLEB,TESTENINA PUTER
SIR BRAŠNO ŠEĆER
RIBA    

 

KALIJUM

Kalijum je mineral koji se prvenstveno nalazi u ćelijama tela. Neophodan je za pravilnu funkciju nerava i mišića. Prevelika količina kalijuma u krvi uzrokuje da srce kuca nepravilnim ritmom (aritmija) i tako smanjuje sposobnost srca da pumpa krv. Vrlo je važno za normalnu srčanu funkciju da nivo kalijuma u krvi bude unutar određenih granica.
Normalno, bubezi regulišu ravnotežu kalijuma u telu eliminacijom (ekskrecijom) kalijuma kada je on u višku, ili zadržavanjem kalijuma kada je njegov unos nedovoljan, i tako održavaju nivo kalijuma u krvi normalnim. Kada bubrezi ne rade dobro, a posebno kada se količina stvorene mokraće smanji, telo gubi sposobnost da izluči kalijum. Nivo kalijuma u krvi može brzo da raste. Samo nekoliko simptoma nastaje kao posledica ovog porasta kalijuma u krvi. Međutim, ovo stanje može ugroziti vaš život i može nastati bez ikakvog upozorenja ili uvodnih simptoma.  
Kalijum se nalazi u raznim količinama u praktično svakoj hrani. Neke vrste hrane sadrže mnogo vise kalijuma nego druge. Neko voće i povrće, grašak,pasulj, koštunjavo voće, mleko i žitarice sa ljuskom imaju izuzetno mnogo kalijuma u sebi. Meso može znatno doprineti vašem unosu kalijuma ako ga jedete u većim količinama. Zamena za so sadrži kalijum i treba je izbegavati. Takođe mnoge namirnice koje su bez soli ili sa malo soli sadrže velike količine kalijuma, pošto se kalijum često koristi kao zamena za so. Uvek se savetujte sa vašim lekarom pre korišćenja ovih namirnica.
Ishrana sa kontrolisanim unosom kalijuma može biti prilagođena vama na vise načina. Zasto je važno da kažete svom lekaru koju hranu najviše volite, kako bi bila uključena u dijetu. Kada unos kalijuma treba da bude ograničen, preporučen unos kalijuma se individulano određuje u cilju održavanja kalijuma unutar normalnih granica. Vaš lekar će pratiti nivo kalijuma u vašoj krvi i obavestiti vas da li su potrebne promene u vašoj dijeti.

MERENJE KALIJUMA U HRANI:

Postoje dve standardne mere za mineral kalijum: miligrami i miliekvivalent. Vasa dijeta je u glavnom napisana u miligramima.
39 miligrama = 1 ekvivalent
U ishrani, miliekvivalenti su predstavljeni kao “POENI”. Da bismo pratili količinu kalijuma koju jedete koristićemo ovaj sistem poena kako bismo preko njega u vašu dijetu uključili voće i povrće. Mnogo je lakše sabrati poene nego miligrame. Što je manji broj poena, manje kalijuma ta hrana sadrži.
I ako i druge grupe hrane sadrže kalijum, voće i povreće su dve grupe hrane koje su uvek naglašene u restriktivnim dijetama jer je njihova sadržina kalijuma vrlo različita. Kada se određuje preporučeni broj poena za unos kalijuma dnevno ili grupe hrane iz kojih će se ovi poeni računati, vaš lekar će imati u vidu količinu kalijuma koju unosite putem druge hrane.

“ZLATNA PRAVILA”

1. Ove različite namirnice imaju visoku sadržinu kalijuma i treba ih koristiti sa oprezom:
  1. ČOKOLADA I KAKAO
  2. PROIZVODI OD CELOG ZRNA ŽITARICA (CRNI HLEB, CERALIJE)
  3. SUVO VOĆE
  4. SUV GRAŠAK I PASULJ
  5. SIRUPI
  6. KOŠTUNJAVO VOĆE (ORASI, LEŠNICI, KIKIRIKI, BADEM…)

2. Neko povrće, kao krompir, sadrži velike količine kalijuma. Mnogo kalijuma se gubi iz povrća ako se ono oljušti, potopi u vodi najmanje 1 ili 2 sata, a zatim kuva u  ključaloj svežoj vodi.

3. Neka jela posebno pripremana u cilju da sadrže što manje soli (a time i natrijuma)su često začinjena zamenom za so, koja umesto natrijuma ima mnogo kalijuma. Supe bez natrijuma (soli) imaju takođe mnogo kalijuma.


FOSFOR (P)

Fosfor je mineral koji je uskopovezan sa kalcijumom u telu. Zajedno kalcijum i fosfor pomažu da se izgrade kosti i da nervi I mišići pravilno zajednički rade. Da bi se ove funkcije pravilno izvodile ova dva minerala moraju u krvi biti prisutna unutar granica noramlnih vrednosti. Normalan nivo fosfora je od 2,5 do 5,1mg.
Normalno bubrezi eliminišu višak fosfora koji se u telo unese. Oštećeni bubrezi često nisu u stanju da ekskretuju suvišan fosfor. Ovo je uzrok povećanog fosfora u krvi. Ovaj visoki nivo fosfora u krvi ima težinu da smanji nivo kalcijuma u krvi i tako menja ravnotežu kalcijuma fosfora. Kada se ovo desi kalcijum se mobiliše iz kostiju da bi se njegov nivo u krvi povećao kako bi se sačuvala ravnoteža kalcijuma i fosfora. Kosti bez dovoljno kalcijuma su slabe i nezdrave kosti. Bez dovoljno jakih i zdravih kostiju nastaju teškoće pri sedenju i hodanju jer se javlja jak bol u kostima, a prelomi kostiju lako nastaju. Kada je nivo fosfora u krvi dovoljno dugo povišen, mogu nastati teška oštećenja srca i krvnih sudova. Neophodno je reći da je svaki od ovih efekata nepoželjan.
Svi ovi podaci mogu izgledati zbunjujuće. Uz vašu saradnju, vaš lekar i dijetetičar će vam pomoći da ovo razumete i pokušate da sprečite ove neželjene efekte na sledeći način:

1. Prepisaće vam lekove (antacide) koji sadrže aluminijum hidroksid koji bi trebalo da se uzima posle svakog obroka ili veće užine.

Pažnja:

Ovi antacidi se ne daju zbog problema sa varenjem! Oni se uzimaju da bi se vezali za fosfor (koji unesete hranom) u vašem stomaku. Na ovaj način se smanjuje količina fosfora koja iz hrane prelazi u krvotok. Neki anticidi koji ne sadrže aluminijum hidroksid ne vezuju fosfor efektivno.

  1. Koristite samo one anticide koji su vam prepisani. Nikada nemojte uzimati bilo kakve lekove bez dozvole vašeg lekara.

2. Ukazaće vam koje su namirnice bogate fosforom i po potrebi menjati preporučen unos tih namirnica.

3. U nekim slučajevima će prepisati I Vitamin D da bi se povećala apsorbcija kalcijuma unetog hranom iz creva.

Navedeno pod 1. i 2. Ide jedno sa drugim i samo zajedno su od koristi. Zato ograničite unos fosfora hranom i uzimajte vaše anticide kako su prepisani ! Ne može se dovoljno naglasiti važnost ovoga !

Možete zaključiti da je za vas korisno da uvećate unos kalcijuma hranom u vašoj dijeti. Mlečni proizvodi su najbolji izvori kalcijuma, ali oni takođe sadrže i fosfor. U stvari, ne postoji efektivan način povećanog unosa kalcijuma hranom, a da ne bude uvećan i unos fosfora takođe, a fosfor je naš primarni problem.

Fosfor koji se nalazi u hrani se meri miligramima (mg). uglavnom unos fosfora se može uspešno kontrolisati ako pratite preporuke koje slede. Ovo eliminiše potrebu da posebno brojite miligrame fosfora u svemu što pojedete. Količina fosfora koja se nalazi u ostaloj hrani je minimalna.

PROTEINI

Hrana koja je dobar izvor proteina sadrži i značajnu količinu fosfora u sebi. Zato, izbegavanje većih količina proteina će pomoći u kontroli unosa fosfora.

MLEČNI PROIZVODI

Ograničavanje unosa mlečnih proizvoda će vam takođe pomoći da kontrolišete fosfor. Mleko je jedna od namirnica koja sadrži najveće količine fosfora.

Ograničiti unos:                                                   
 
   
Čokolade Suvog povrća
Suvog voća Koštunjavog voća
Suvog graška i pasulja Proizvoda od celog zrna
Soje Žita i neobrađenog zrna

 

GRUPA A
GRUPA B
GRUPA C
GRUPA D
Malo natrijuma i fosfora:
Puno natrijuma i fosfora: Puno natrijuma: Puno fosfora:
Svež beli sir, bez soli
Krem sir
Mozarela
Rikota, sir od obranog mleka
Rikota, sir od celog mleka
Gauda
Čedar
Parmesan
Ostale vrste kačkavalja


Kamembert
Brie
Sveži beli, nemasni
Feta
Rokfor
Švajcarski sir





 

 
NATRIJUM (NaCl)

Natrijum je mineral koji se nalazi u većini telesnih tečnosti, posebno u tečnosti oko ćelija. Natrijum ima ulogu u mnogim telesnim funkcijama, a najznačajnija je kontrola količine tečnosti u telu.
Bubrezi direktno učestvuju u održavanju ravnoteže natrijuma i vode. Bubrezi koji ne rade noramlno mogu ili zadržavati previše natrijuma ili ga previše eliminsati (izbacivati) urinom. Ako oštećeni bubezi zadržavaju natrijum, višak natrijuma se u telu ponaša kao sunđer i za sebe veže vodu. Ovo može prouzrokovati simptome kao što su otečeni zglobovi i kapci, skupljanje tečnosti oko srca i pluća, povišen krvni pritisak i/ili otežano disanje. U ovom slučaju, neophodno je ograničiti unos natrijuma.
Natrijum se prirodno nalazi u mnogim namirnicama. Njegova količina je različita u raznim vrstama hrane. Na primer, mleko ima mnogo više natrijuma nego voće. Neke vrste hrane, na primer supa, slanina, kiseli krastavci, imaju mnogo natrijuma koji im je dodat da bi im poboljšao ukus ili kao konzervans. Druge vrste hrane, kao sosovi, kaserole, gotove pite Ii gotova jela, sadrže mnogo natrijuma koji se ukusom ne može osetiti. Zato je važno biti upoznat sa prirodnim sadržajem natrijuma u hrani, kao i sa količinom natrijuma koja je proizvodima dodata. Sigurno ste čuli da se izrazi so i natrijum naizmenično koriste, ali oni ne znače isto. Natrijum je u stvari glavni deo soli. So se sastoji iz natrijuma i hlora, dva minerala zajedno. Zato je važno, ako ste na dijeti sa malo natrijuma, da pazite koliko soli i koliko natrijuma hrana koju unosite sadrži. Neke uobičajene supstance koje takođe u sebi sadrže natrijum, a nisu so su: natrijum glutamat, natrijum nitrat, natrijum kazeinat. Neke uobičajene namirnice koje u sebi sadrže so su: beli luk, celer, crni luk, kao substance kao morska so, laka so i začinjena so. Mnoge namirnice, u svom imenu nemaju reč so a u stvari u sebi sadrže jako mnogo soli, pa je neophodno uvek pažljivo pročitati sastav namirnice.
Natrijum se može naći i u drugim proizvodima kao lekovi, melemi, čajevi. Neki uobičajeni lekovi koji sadrže natrijum su natrijum bikarbonat i natrijum oksicilin. Uobičajeni lekovi “bez recepta”  sa dosta natrijuma su „Alka Seltzer “, „Bromo seltzer“ i drugi. Koristite pravilo da ne koristite lekove koje vam vaš lekar nije prepisao. Lekovi „bez recepta“zaista sadrže mnoge sastojke koji su za vas štetni zbog loše funkcije vaših bubrega. Natrijum je samo jedan od tih sastojaka koji vam može nauditi. Natrijum bikarbonat (poznat kao soda bikarbona) koja se široko koristi za loše varenje, takođe sadrži mnogo natrijuma.
Dva do četiri grama (2000-4000 miligrama) natrijuma je preporučena količina koju bubrežni bolesnici smeju i treba da unesu hranom. Ovo se postiže ograničavanjem unosa hrane sa najvećom količinom natrijuma i soli. Smanjen unos natrijuma i soli će pomoći da se kontroliše žeđ. Ograničavanje žeđi smanjuje preteran unos tečnosti.
Pitajte svog lekara koji je preporučen unos natrijuma za vas. Lekar će uzeti u obzir sve vaše individualne karakteristike i potrebe. Takođe će periodično reevaluirati vaš unos natrijuma i napraviti potrebne promene u dijeti.

“ZLATNA PRAVILA” koja će vam pomoći u izboru hrane sa manjom količinom natrijuma:

  1. Gotove (instant) celarije (musli) sadrže više natrijuma nego obične ili prirodne. Takođe sadržina natrijuma je različita od proizvoda do proizvoda. Savetujte se sa lekarom koje su celarije za vas najbolje.
  2. Prezačinjen pirinač, testenine, krompir i razne mešavine za punjenja imaju jako mnogo natrijuma.
  3. Začinjeni sosovi za salate sadrže mnogo natrijuma.
  4. Najbolje je da koristite sveže, smrznuto ili konzervirano povrće, predhodno ga isperite vodom, iscedite, pa prokuvajte u svežoj vodi.
  5. Smrznuto povrće sa začinjenim sosom ili krem sosom ima mnogo natrijuma i treba ga što manje uzimati.
  6. Konzervisani sokovi od povrća imaju mnogo natrijuma.
  7. Ako hrana ima slan ukus, verovatno ima i puno natrijuma i treba je izbegavati. Međutim, neki industrijski proizodi imaju mnogo natrijuma iako nemaju slan ukus. Zato neka čitanje sastava na etiketama pakovanja postane vaša navika. Ako postoji više od dva sastojka koja u sebi sadrže reč natrijum ili so, proverite sa lekarom da li da koristite taj proizvod ili ne.

Na primer razne vrste keksa su sjajna hrana, ali njihova sadržina natrijuma za vas može biti previsoka. Ako ipak želite sa pojedete neki ovakav keks, morate ga uklopiti u ukupnu dozvoljenu dnevnu količinu natrijuma ili ipak izabrati proizvod od testa sa manje natrijuma. Evo nekih poređenja:

1 keks veličine 5 cm industrijski napravljen sa mlekom                                    272mg
1 domaći keks                                                                                                     175mg
1 zemička                                                                                                            127mg
1 parče belog hleba                                                                                             127mg

 

ZAČINI POBOLJŠAVAJU UKUS VAŠE HRANE


 

Kada kuvate sa začinima zapamtite da oni treba da samo poboljšaju i naglase ukus hrane, a ne da ga nadjačaju i uguše.

PREDLOZI :

  1. Koristite ne više od ¼ kafene kašičice svih prirodnih začina (trava) ili ¾ kafene kašičice svežih prirodnih začina po jelu za 4 osobe.
  2. Supama i čorbama, ili bilo kom drugom jelu koje ćete kuvati duže vreme, dodajte začin tokom zadnjeg sata kuvanja.
  3. Hamburgerima, rolatima od mesa i punjenjima dodajte začin pre kuvanja.
  4. Pečenja pospite začinom pre pečenja.
  5. Šnicle ili rebra pospite začinom tokom pečenja ili 1 sat pre spremanja premažite meso uljem a zatim premažite začinom.
  6. Kada kuvate povrće ili pravite sosove, začine kuvajte zajedno sa njima.
  7. Posle merenja suvog začina pre kuvanja, prvo ga smrskajte (istucite) pa tek onda dodajte hrani.

 


TEČNOST

Veliki deo naših tela, 50-70% naše težine, se sastoji od tečnosti. Bubrezi, kada  funkcionišu normalno, kontrolišu zapreminu telesnih tečnosti ekskrecijom urina. Kada bubezi ne rade normalno, oni nisu u mogućnosti da izbace dovoljno urina, pa se tečnost zadržava u telu. Ovaj višak tečnosti može izazvati poremećaje disanja zbog zadržavanja tečnosti u plućima, otečenost zglobova, ruku i očiju i rast krvnog pritiska. Zato je važno pažljivo kontrolisati unos tečnosti.
Hrana koja je na sobnoj temperaturi tečna smatra se tečnošću. Kafa, čaj, voda, led, smrznuti deserti, sosovi i sirupi se svi smatraju tečnostima. Restrikcija tečnosti koja vam je nametnuta će od vas zahtevati da brojite samo onu hranu koje je tečna na sobnoj temperaturi. Sa druge strane, ako vi jedete mnogo hrane koja u sebi ima dosta vode, ovo se mora uzeti u obzir pri planiranju vaše dijete.
Vaš unos tečnosti bi trebalo da ude dovoljan da dobijete 1-2 kg težine između dve hemodijalize, bez obzira na broj dana između dve dijalize. Vi se merite pre i posle svake dijalize da bi se odredile promene u količini telesne tečnosti. Vaša težina pre dijalize se poredi sa težinom posle vaše poslednje dijalize i razlika između ove dve vrednosti je vaš dobitak u težini na račun tečnosti. Vaša težina posle dijalize, u poređenju sa vašom težinom pre dijalize, pokazuje količinu tečnosti uklonjenu iz vašeg tela tokom dijalize. Dobitak u težini između dve dijalize veći nego što se preporučuje može biti opasan i dovesti do edema (oticanja usled nakupljanja tečnosti) zglobova i ekstremiteta, visokog krvnog pritiska, poremećaja u disanju i/ili drugih teških komplikacija koje bi mogle zahtevati hospitalizaciju.
Morate razumeti da težina koja se uklanja dijalizom je uvek samo težina tečnosti. Dijaliza ne može ukloniti težinu masti, ni težinu mišića.
Ograničavanje vašeg unosa tečnosti je najvažniji deo vašeg lečenja. Preporučen unos tečnosti će zavisiti od količine urina koju su vaši bubrezi sposobni da stvore, vaših specifičnih telesnih potreba, perioda godine, stepena vaše fizičke aktivnosti i nekoliko drugih fizičkih i medicinskih okolnosti. Nemojte se iznenaditi ako je vaša preporuka za unos tečnosti drugačija nego kod vašeg prijatelja ili ako se menja s vremena na vreme. Vaš lekar će sa vama razgovarati o vašoj restrikciji tečnosti i pomoći da zajedno dodjete do prave vrednosti.


IZVORI TEČNOSTI

1. Sve supstance koje su tečne na sobnoj temperaturi se smatraju tečnostima. Sledeće tečnosti bi trebalo da budu uključene u vaš dnevni unos tečnosti:

PIĆA                                               
OSTALO
   
KAFA SOS
ĐUS LED
MLEKO
SLADOLED
ČAJ ŽELATINE
TONIK, SODA LIZALICE
VODA
ŠERBET
  SUPE
  SIRUPI


2. Skoro svaka hrana sadrži svoju prirodnu tečnost. Na primer, voće i povrće sadrži više tečnosti nego meso i hleb. Izračunavanje tečnosti u hrani može biti komplikovano i zbunjujuće i uglavnom je nepotrebno. Takođe, većina ljudi može da kontroliše tečnost koju uzima u hrani u dodatku onoj količini tečnosti koja im je preporučena u dijeti. Međutim, ako kod vas problem sa tečnošću postoji, onda bi bilo neophodno da vaš lekar pažljivo sagleda tečnost koju uzimate hranom koju jedete.

3. Hrana mora biti dobro oceđena. U protivnom ove tečnosti se moraju uračunati u vaš ukupni dnevni unos tečnosti.

4. Tečni lekovi se moraju uračunati kao tečnosti. Isto tako i voda koja se uzima da bi se popio neki lek se mora uračunati u dozvoljeni dnevni unos tečnosti.

MERENJE TEČNOSTI

Postoje dva sistema koja se koriste za merenje tečnosti. Sistem koji se najčešće koristi u SAD su unce, supene kašike, šolje, kvartovi i funte. Metrički sistem se koristi u svim drugim delovima sveta i sve je popularniji i u SAD, a jedinice mere su mililitri, litri i kilogrami. Metrički sistem se koristi i u centrima za dijalizu. Ovde je data tabela konverzije da biste lakše uporedili ova dva sistema.

Obična šolja = 8 unci = 240ml                                    ½ šolje = 120 ml


1 unca = 30ml                                                             16 unci = 1 funta


1 supena kašika = 15ml


1 kvart = 32 unce = 960ml


1litar = 1000ml (40 ml više od kvarta) = 1 kilogram = 2,2 funte

MERENJE UNOSA TEČNOSTI

Merenje količine tečnosti koju pijete i unosite tokom dana može u početku biti teško. Naredne ideje vam mogu pomoći:

  1. Koristite šolju za merenje: utvrdite tačno koliko tečnosti sadrže vaša omiljena šolja, čaša, i šolja za kafu. Pošto ste se upoznali sa podacima koliko tečnosti neke vaše posude sadrže, mogli biste da procenite koliko približno drugi sudovi tečnosti mogu sadržati bez merenja. Ovo će vam omogućiti da procenite koju količinu tečnosti pijete kada ne koristite vama poznate sudove.
  2. Važno je da pratite koju količinu tečnosti unosite tokom perioda od 24 časa. Na primer, možete da stavite papir na zid u kuhinji i da na njega upisujete svaku količinu tečnosti koju popijete tokom dana. Ovo možete upisivati i na dnevni kalendar koji nosite sa sobom ili u posebnu svesku.

Kada se naviknete na vaš ograničen unos tečnosti nećete više ni morati da merite sve što popijete. Ograničen unos tečnosti postaje za vas rutina i automatska radnja. Ipak, ako dobitak u težini u bilo kom periodu postane veći od preporučenog, vreme je da zastanete i ponovo počnete precizno da merite vaš unos tečnosti.

KONTROLISANJE ŽEĐI

Često je teško ograničiti unos tečnosti kada ste žedni. Jedan od najvažnijih faktora koji će vam pomoći da kontrolišete žeđ je ograničenje i kontrolisanje unosa natrijuma. Ako ste veoma žedni, biće korisno da se prisetite šta ste to pojeli što je moglo imati u sebi puno natrijuma. Pomoći će i sagledavanje vaše dijete sa vašim lekarom.

Kada ste žedni setite se neke od ovih ideja:
  •   Žvaćite žvaku
  •   Jedite mentol bombone ili tvrde bombone
  •  Pojedite delimično smrznutu krišku limuna sa malo šećera (za neke ljude i šećer podstiče žeđ pa ga onda izostavite)
  •   Pojedite delimično smrznuto grožđe (imajte na umu da grožđe sadrži znatnu količinu kalijuma)
  •   Ispirajte usta rashlađenom tečnošću za osvežavanje i ispiranje usta (nemojte progutati tečnost)

Ako ništa drugo nema efekta:
  •   Spremite manju količinu parčića leda sa sokom od limuna
  •   Smrskajte led do količine od pola čaše
  •   Spremite sebi izmerenu količinu rashlađenog pića (piće bez šećera je bolji borac protiv žeđi)
   

UPAMTITE!

Tečnost ima težinu. Zato, ako primetite da dobijate previše na težini između dijaliza setite se da postoji samo 4 razloga zbog kojih do toga dolazi:

  1. Unos natrijuma je veći od dozvoljenog u dijeti
  2. Unos tečnosti je veći od dozvoljenog
  3. Unos natrijuma i vode je veći od dozvoljenog
  4. Ekskrecija urina se smanjila ili prestala, pa je zbog toga potrebno revaluirati i smanjiti preporučen unos tečnosti

Posmatrajte vaš unos tečnosti misleći na navedena upozorenja. Vi ste u mogućnosti da sami primetite problem i sami ga korigujete. Vaš lekar će naravno uvek biti spreman da sa vama nađe uzrok i rešenje problema koje možete imati.




            

 

Pokrovitelji udruženja

   

     Rotary club Zemun 

 


 

  

   Cryo-Save Group N.V. 

 

Pokrovitelj sajta

Obični ljudi su heroji

                   

        Mnogi obični ljudi svakog dana postaju heroji tako što potpišu donor kartice.                                          Izrada - održavanje sajtova i Internet marketing

2018-04-24 21:10:02