Moja priča                    Naše akcije          Humano zaveštanje          Časopis Renalis                Forum

                                       

 

Kada bubrezi prestanu sa radom pacijentu su na raspolaganju dva metoda lečenja: dijaliza i transplantacija.

DIJALIZA



Šta je dijaliza?

Dijaliza je veštačko čišćenje krvi. Telo svojim radom proizvodi otpad koji se taloži u krvi. Njega inače čiste bubrezi. Kada su zdravi sav nagomilani otpad i višak vode se iz tela se izbacuje putem urina (mokraće). Kada bubrezi prestnu da rade urin ostaje u krvi izazivajući stanje koje se zove uremija. Uremija obuhvata sve simptome i znake koji su posledica prestanka rada bubrega: osećaj stalnog umora i iscrpljenost, nesposobnost obavljanja rutinskih poslova, pospanost, dekoncentrisanost, grčevi mišića, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, krv u stolici, kratak dah, uporan svrab, žućkasta boja kože, bol u kostima, prelom kostiju bez uzroka, smanjen polni nagon i poremećeni mesečni ciklus kod žena. Ako se krv na vreme ne očisti može doći do  kome i smrti.

Da ne bi došlo do pojave uremije potrebno je preduzeti određene preventivne mere, a to su:
•  redovna kontrola kod izabranog lekara koji će utvrditi da li postoji bubrežno oboljenje  
•  ukoliko bubrežno oboljenje postoji, potrebno ga je sistematski lečiti  
•  pridržavanje propisane dijete i odgovarajućih higijenskih mera

Dijaliza kao postupak zamene bubrežne funkcije omogućava da ljudi prežive tj. da telo funkcioniše iako bubrezi ne rade. U Srbiji  oko 4.500 ljudi živi uz pomoć  dijalize.

Postoji pet stadijuma bubrežne bolesti.  Nefrolog (doktor koji leči bubrežne bolesti) određuje u kojoj je fazi bubrežna bolest na osnovu glomerularne filtracije (GFR). GFR govori u kojoj meri su bubrezi sposobni da očiste krv.

Faza            
opis   GFR
I
Oštećenje bubrega
Pojava proteina u krvi sa normalnim GFR
  >90
II Oštećenje bubrega sa blagim smanjenjem GFR
  60 - 89
III Umereno  smanjenje GFR   30 - 59
IV Ozbiljno smanjenje GFR   15 - 29
V Otkazivanje rada bubrega   <15



Kada je vreme za otpočinjanje dijalize?

Vreme za otpočinjanje dijalize određuje nefrolog na osnovu laboratorijskih analiza i opšteg stanja pacijenta.

Sa tretmanom dijalize se može početi:

• kada slab rad bubrega ometa normalno funkcionisanje  mozga (uremična encefalopatija)
• zbog upale srčane maramice (perikarditis)
• kada je kiselost krvi previsoka (acidoza)
• kada je visok nivo kalijuma u krvi (hiperkalemija)
• kada klirens kreatinina i nivo kreatinina i uree u krvi imaju visoke vrednosti
• kada se voda prekomerno zadržava  u telu onemogućavajući normalno funkcionisanje
• ako se pacijent oseća loše (mučnina, povraćanje, dekoncentrisanost, stalna “zadihanost”, bolovi u telu….)   
                                                                                              
Kreatinin je metabolit  koji nastaje radom mišića, a urea  metabolit koji je povezan sa dnevnim unosom proteina. Oni se izlučuju putem bubrega, a njihova povećana vrednost ukazuje na akutno ili hronično oboljenje bubrega.

Doktori se obično odlučuju za nešto ranije otpočinjanje sa tretmanom dijalize da bi se izbegle komplikacije opasne po život pacijenta.

 

     

                       

 

Pokrovitelji udruženja

   

     Rotary club Zemun 

 


 

  

   Cryo-Save Group N.V. 

 

Pokrovitelj sajta

Obični ljudi su heroji

                   

        Mnogi obični ljudi svakog dana postaju heroji tako što potpišu donor kartice.                                          Izrada - održavanje sajtova i Internet marketing

2018-10-23 16:36:27